Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”


Srpska dokumentarna tv serija u SAD

“ZELENA PATROLA na delu” je član Alpe Adria Green org.

Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”, pod nazivom “Šta je bilo posle” snima se, ovaj put i za potrebe emitovanja ovog serijala u SAD, gde će se i emitovati.

Srpska dokumentarna tv serija u SAD

Inače, serijal se snima i emituje od 2010. godine i bilo je neophodno podmladiti ekipu. Pred kamerama su i dalje studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: master inženjerstva zaštite životne sredine Milica Alavanja, koordinatorka projekta i student na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, Rade Ivanović.

"Cilj snimanja ciklusa ‘Šta je bilo posle’ je da vidimo na koji način se, u međuvremenu,  pristupilo rešavanju problema kojim smo se bavili u serijalu. Prvobitni tim Zelene patrole je, u prethodne tri godine, snimio 36 polusatnih emisija na različite teme u regionu. Namera nam je bila da učinimo probleme vidljivim kako bismo doprineli bržem i kvalitetnijem rešavanju tih problema. Kriterijum za izbor tema koje ćemo snimati je bio sledeći: broj građana koje ugrožava, koliko dugo se građani i ekološke organizacije bore za rešavanje problema, da li su iscrpljene sve mogućnosti kad je u pitanju obraćanje inspekcijama. Mi smo i posle snimanja emisija bili u kontaktu sa građanima i ekološkim organizacijama i pružali im logističku podršku u neravnopravnoj borbi protiv “investitora” i neodgovornih i korumpiranih donosilaca odluka. Osim emisija, mi smo snimili i više od 30 vesti, kad je bilo neophodno brzo reagovati. Učestvovali smo u velikom broju kampanja koje su se odnosile na zaštitu životne sredine i doprineli njihovom uspehu", rekla je Milica Alavanja, koordinatorka projekta.

image1 image1

"Osim novinarskog posla ispred kamere, tu su obaveze: odnosa s javnošću, montaže i rada u studiju.Osim toga, vodili smo računa o raznovrsnosti problema i ravnomernom rasporedu lokacija, jer jedan od ciljeva je bio da ohrabrimo građane i ekološka udruženja da se bore za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i kvalitet života. Mi smo dobili više od 500 prijava i nemoguće je izaći na sva ta mesta, snimiti  zagađenja i emitovati. Ako napravimo pregled prijavljenih problema, vidimo da se veliki broj problema ponavlja: vodotokovi su praktično otvorene kanalizacije, zemljište je zagađeno zbog prekomerne upotrebe pesticide, zatim oko livnica i topionica, vazduh je zagađen zbog saobraćaja i nekorišćenja filtera od strane zagađivača", kaže Rade Ivanović, koji se dobro i brzo snašao u ulozi asistenta koordinatora, koja podrazumeva da vozi, snima, govori pred kamerom…

"Važno je reći da nam nije teško i da nas građani lepo primaju! Imaju razumevanja kad smo zauzeti i ne možemo da izađemo na teren, onda nam šalju fotografije i snimke pa možemo da to prosledimo medijima, koji to objave jer znaju da smo pouzdani što se tiče informacija iz oblasti zaštite životne sredine. Mnoge probleme smo rešili a da nismo ni izašli na teren! Serijal se emituje na više od 50 TV u regionu, tako da je veliki broj predstavnika institucija i donosilaca odluka upoznat s našim aktivnostima. Nekad je dovoljno da pozovemo nadležne inspektore i kažemo da su građani prijavili ekološki problem, i da ćemo snimati emisiju na tu temu, pa da oni u međuvremenu preduzmu mere kako bi se problem rešio. Posebno uživamo u snimanju ovog ciklusa, kad ponovo dolazimo kod ljudi kojima smo u međuvremenu pomogli, ako ne i da reše problem, bar da ne budu sami u njemu. Mi smo u međuvremenu, s njima, postali prijatelji. To je najdragoceniji benefit koji imamo iz ovog projekta. Osim toga, učestvujemo na festivalima dokumentarnog ekološkog filma u regionu što je neprocenjivo s aspekta upoznavanja novih ljudi i novih inicijativa u oblasti zaštite životne sredine", kaže Ruža Helać, autorka i urednica serijala.

image2 image2

"Za sada smo snimali, ponovo, na oko dvadesetak lokacija i zaključili da ima značajnih rezultata: napravljen je autoput za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim “investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajače…Osim toga, važno je postojanje ovakvog projekta, kao što je Zelena patrola na delu,  jer deluje preventivno i obeshrabrujuće na potencijalne zagađivače",  govori Milica Alavanja o saznanjima šta se dešavalo posle snimanja i emitovanja emisija, u prethodna tri ciklusa.

Šta je ono što usporava promene na bolje kad je u pitanju zaštita životne sredine?


– Jedan od najvećih problema je negovanja  ‘salonske ekologije’, gde se troši i novac i vreme a radi razmene nefunkcionalnih informacija i znanja. Na konkursima se dodeljuju sredstva upravo ovakvim projektima, koji nemaju nikakve konkretne rezultate, ali stvaraju lažni osećaj da se radi i deluje u oblasti zaštite životne sredine. Projekat bi morao da ima i edukaciju i informisanje i akciju. Međutim, sve se završi na opisivanju problema i konstataciji da će se preći na akciju, kad prođe ekonomska kriza i kad se steknu uslovi! Zaboravlja se da je upravo ovakav oportunistički pristup problemima u oblasti životne sredine jedan od generatora ekonomske krize. Kako? Zagađenost životne sredine i loš kvalitet života građana uzrokuju povećane troškove u zdravstvu, gubitke na radnim mestim zbog odsustva zaposlenih i veoma su skupi projekti čišćenja zagađenih vodotokova i zagađenog zemljišta! To su troškovi koji nisu direktne investicije i ne bi bili neophodni da smo se pridržavali zakona i procedura – zaključila je Ruža Helać.

Šta su zamerke na ovakav aktivistički način rada?

– Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija "Zelena patrola na delu" zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore.

Kakva je perspektiva serijala “Zelena patrola na delu”?

– Dobra! Nama se veruje! Veruju nam mediji, NVO, građani i inspektori! Imamo više od 500 prijava najrazličitijih ekoloških problema! Već smo poznati u regionu, gde smo snimali neke emisije. Serijal se emituje na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona. Zahvaljujući TV B92, na kojoj se serijal emituje premijerno, od aprila 2013. godine 4. ciklus serijala  “Zelena patrola na delu – Šta je bilo posle” može se gledati i na teritoriji SAD.

image3 image3

Advertisements

About Alpe Adria Green org. 051 311 450

President Alpe Adria Green - international environmental NGOs
This entry was posted in Organizacije. Bookmark the permalink.