Struja iz fekalija, evropski hit – Častnik POLITIKA RS


Struja iz fekalija, evropski hit

Od svinja se ništa ne baca (Foto S. Vasović)

Ljubljana – Nemščak je jedan od najgušće naseljenih krajeva u Sloveniji. Meštana zapravo i nema mnogo, ali zato tu živi nekoliko desetina hiljada svinja. Nemščaku, međutim, ne bi bilo teško da ispuni želju predsednika slovenačke vlade Janeza Janše da Slovenija "ubrzo postane svetionik Evrope", naravno, ako premijeru ne bi zasmetalo to što se struja koja bi mogla da pokrene taj futuristički državni projekat proizvodi, bukvalno, iz svinjskih fekalija. U Sloveniji je već nekoliko farmi koje se bave stočarstvom ili uzgojem živine razvilo sistem za proizvodnju bioplina, a Nemščak, seoce zabačeno u severoistočnom delu države, blizu reke Mure, postaje prvak otkako je tu počela da radi jedna od najvećih bioplinara u Evropi koja za proizvodnju struje upotrebljava i biološke (mesne) otpatke. Od 250 kubika najrazličitijeg đubreta, koliko se dnevno preradi u Nemščaku, godišnje se proizvede 10 gigavat-sati struje, što je dovoljno za oko 3.000 domaćinstava. Jedini otpad koji bioplinara stvara jeste kvalitetno đubrivo, a "reciklira" se i voda koja hladi generatore – ona greje farme, što je znatna ušteda u odnosu na lož-ulje, čija je potrošnja na farmi bila čak 600 hiljada litara godišnje.

Posebna korist od ovakve proizvodnje elektrike je to što nema štetnih emisija gasova jer se proces odvija u komorama u kojima najvažniji deo posla "odrade" milioni bakterija. Za proizvodnju bioplina može se iskoristiti i "kukuruzna silaža", kojom se hrani stoka, a razmišlja se i o eksperimentu sa sagorevanjem trave, koje ima u izobilju oko kanala uz Muru. Ukratko, plinara rešava nekoliko ekoloških problema istovremeno. Najvažnije je da više nema prečišćavanja smeća sa farme svinja, što je donedavno bio neracionalan posao, jer je sprava za prečišćavanje fekalija skupa, obaška što je farma sve otpatke od mesa morala da vozi na spaljivanje u fabriku "Koto". I kad su farmeri sabrali izdatke i profit, računica je lansirala idealnu ideju – zašto ne proizvoditi "zelenu energiju", čime ujedno rešavaju problem otrovnih i opasnih otpadaka iz mesne industrije.

Da podsetimo, otpaci od mesa su se mleli u "koštano brašno", a ono se dodavalo u životinjsku ishranu. Priroda se brzo osvetila, a kada je otkrivena bolest "ludih krava", "koštano brašno" je zabranjeno u Sloveniji sredinom devedesetih godina prošlog veka. Mesno-prerađivačkoj industriji i farmama ostalo je da reše dilemu – kud sa organskim đubretom. Spas je pronađen u termoelektrani Šoštanj, koja je preuzela posao spaljivanja zahvaljujući posebnoj nadoknadi koju plaća država.

Centrale na biogas sve te probleme ukidaju. Životinjski otpaci su takođe u funkciji proizvodnje gasa koji proizvodi struju, a korisna je i smesa koja na kraju procesa ostane u "gasnim elektranama" – to je pomenuto odlično đubrivo; za razliku od tekućeg đubriva, ovo je visokokoncentrisano, lako ga je skladištiti i transportovati. Da sve bude još bolje, sada farma svinja, koja je ujedno elektrana na biogas, dobija od države nadoknadu za uništavanje otpadaka od mesa, koju bi administracija inače bila dužna da isplati termoelektrani Šoštanj.

Proizvodnja struje iz izmeta i drugih otpadaka nije jednostavna. Prvo, treba nabaviti sofisticiranu opremu. Najskuplji deo je sterilizator koji košta od 35 do 40 odsto vrednosti elektrane. Sve "mesno" đubre se posle obrade u mlinu (može da samelje i celu svinju) šalje u sterilizator gde se 20 minuta sterilizira pod pritiskom od 103 bara i na temperaturi od 103 Celzijusova stepena. Nastane masa koja se hladi u posebnim bazenima i pomeša sa mešavinom kukuruza i izmeta, posle čega se "gorivo" prepusti prirodi – u komori bez svetla i vazduha razviju se posebne anaerobne bakterije koje u odsustvu kiseonika smesu prerade u biogas koji sadrži oko 70 odsto metana. Cevima ga sprovedu do generatora na gas, a ostatak smese procesom dehidracije pretvaraju u suvo organsko gnojivo (godišnje se proizvede do 14.000 tona). Voda koja pretekne prečisti se u spravi za čišćenje. Proizvodnja bioplina iz kukuruzne silaže i životinjskih fekalija je jednostavnija od proizvodnje gasa u koju su uključeni mesni otpaci.

Trenutna cena tako dobijenog kilovat-sata je oko 1,2 evra, što je skupo, ali se uz subvencije države (20 odsto) isplati.

Zanimljivo je da "zeleni" projekti, kojima se sve više okreću gazdinstva ne samo zbog ekološke osvešćenosti nego i zato što štede novac i energiju, uz to povezuju države i brišu granice. Slovenija tako učestvuje u programu "Sepirap", koji obezbeđuje obnovljive izvore energije, zajedno sa vladama austrijskih pokrajina Štajerske i Koruške. Projektu mogu da se priključe mala domaćinstva, a računa se da svako seljačko gazdinstvo sa postrojenjem za biogas snage 20 kilovata može za godinu dana, preradom gnojnice, da uštedi oko 1000 evra, a da sve bude lakše, proizvođači postrojenja manjim farmama, po principu "uradi sam", isporučuju sistem montiran u metalne kontejnere, potpuno spreman za upotrebu. I eko-struja je tu.

Advertisements

About Alpe Adria Green org. 051 311 450

President Alpe Adria Green - international environmental NGOs
This entry was posted in Organizacije. Bookmark the permalink.